Poker – pravila

Kada se kaže kazino sigurno je jedan od prvih sinonima poker. Ova kartaška igra sada već gotovo vekovima važi za jednu od najpopularnijih kartaških igara. Verovatno uz Blackjack, poker je i sinonim za povezivanje kazina, odnosno kockanja i karata. 

Međutim, čest mit koji se može čuti je da je poker igra na sreću. Kratak odgovor na ovo bi bio da naravno postoji faktor sreće, ali je on zanemarljiv u pogledu udela veštine u partiji, pogotovo kada se govori o takmičarskom, profesionalnom pokeru. 

Kako je poker veština, štaviše sport, njegova kompleksnost je daleko veća nego što može delovati na prvi pogled, međutim ovde opet postoji jedan momenat krajnosti. Naime, uz pozavanje relativno prostih, osnovnih pravila ove igre, možete igrati poker na jednom sasvim solidnom nivou te ostanite sa nama do kraja teksta i savladajte osnove pokera, kako biste ovu igru vrlo brzo mogli uvrstiti u Vaš dijapazon omiljenih kazino igara.

Kao što smo već rekli, poker je jedna vrlo kompleksna igra, sa puno matematike i psihologije utkanih u istu, iako na prvi pogled tako ne izgleda, po sličnom šablonu kompleksnosti u dubini, važi kompleksnosti u širinu. Pod ovim mislimo na različiti broj, odnosno tip, pokerskih igara koji postoji. Svakako, da Vas ne bismo dalje zbunjivali, držaćemo se dva osnovna tipa, a to su Poker sa pet karata i verovatno najpopularnija verzija ove igre, Texas Hold’em. 

Poker sa pet karata

Ovo je možda i početna verzija pokera koju bi svako trebalo da svalada iz prostog razloga što je ovaj tip suštinski kamen temeljac za sve ostale tipove pokera. Igra kreće tako što se svim igračima podeli po pet karata. U zavisnosti od broja igrača može se igrati sa svim karatama iz špila (bez džokera), a u nekim varijantama i sa dva špila. Popularne su takođe verzije do 7-ice, do 9-tke, i samo štihovi. Cilj je u rukama imati što bolje karte, a karte se rangiraju po sledećem redu, navedene od najslabije ka najjačoj:

Par – dve karte iste vrednosti

Dva para – dva para karti istih vrednosti

Triling – tri karte iste vrednosti

Kenta (skala) – svih pet karata idu po redu (primer 8, 9 , žandar, dama, kralj)

Fleš (boja) – svih pet karata u ruci su u istom znaku

Ful – triling i par u isto vreme (tri iste i dve iste)

Poker – četiri karte iste vrednosti

Fleš kenta – kenta u istom znaku

Rojal fleš – kenta u hercu 

Ukoliko igrač nema ništa od prethodno navedenog u ruci, ruka mu se vodi pod nazivom „najviša karta“ te se, u slučaju da i drugi/ostali igrači takođe nemaju ništa gleda ko ima kartu najveće vrednosti, u slučaju da je izjednačena gleda se prva sledeća (kec nosi najveću vrednost, dvojka najmanju). Isto važi i za slučaj imanja iste ruke kao što su triling ili par. 

Ono što je suštinski i glavni deo pokera su ulozi. Takozvani „čip“ je ulog koji se stavlja po deljenju karata. Svaku ruku uvek postoje dva igrača (ukoliko igra više od dva igrača, ukoliko ne onda samo jedan) koji moraju da daju ulog pre nego što vide karte, oni se zovu „big blind“ (daje pun ulazni ulog) i „small blind“ (daje pola ulaznog uloga, pa drugu polovinu nakon što vidi karte). Ulazni ulog je stvar dogovora i uvek je isti u toku jedne partije (može se i gradativno povećavati ukoliko je turnir u pitanju na ispadnje). Ostali igrači nakon što vide karte mogu izabrati ukoliko žele da daju ulazni ulog („čip“), ukliko ne onda ispadaju iz igre (folduju). 

Glavni strateško-taktički momenat celokupne pokeraške igre je kod dela podizanja uloga, kao i praćenja istog. Naime, dva puta tokom jedne ruke, tokom ulaznog uloga i nakon menjanja karata igrači mogu birati da li će samo „čekirati“ ili ipak podići uloge. Ukoliko podignu, drugi igrači moraju ili ispratiti, ili dalje povećati, ako se ne izabere nijedna od opcija, ispada se (fold). Nakon što svi isprate (ili ne isprate), igra se nastavlja, posle početnog deljenja i uloga, karte se menjaju. Možete zameniti koliko god želite karata, cilj je sastaviti što veće prema rangu prethodno objašnjenom, takođe ne morate menjati ništa. Nakon menjanja i dobijanja novih karata, igrači su opet pitani od strane dilera da li žele da podignu uloge, čekiraju, isprate ili dodatno podignu ukoliko je već neko podigao pre njih, ili odustanu. 

Kada svi isprate, karte se pokazuju i gleda se ko ima najjače prema prethodno objašnjenom rangu. Važno je napomenuti da, ukoliko svi igrači odustanu, pre pokazivanja karata, igrač koji je pobedio nije dužan da pokaže svoje karte. Ovde se uvodi i momenat blefiranja, potrebno je napraviti savršeni balans između načina kako odigrati sa dobrim karatama, jer samo jakim zatezanjem uloga, otrećate druge igrače koji će foldovati, i pokupićete sitniš, dok sa druge strane potrebno je znati kako i odigrati sa manje dobrim kartama, i ponekad dobro izblefirati. 

Svakako nemojte brinuti ako u početku ne budete uspeli da ishendlujete ovaj balans na pravi način, ovo je veština, koja je gotovo u rangu umestnosti ili sporta, i usavršava se godinama. 

Texas Hold’em

Ova varijacija pokera se zasniva na sličnim principima kao prethodno objašnjeni. Ono što je potpuno isto je rangiranje ruke. Međutim suštinska razlika su sama pravila.

Igra kreće sa dve karte, takođe postoje „big i small blind“, kada se igrači izjasne o tome da li će čekirati, ispratiti ili odustati, diler izbacuje takozvanu reku na sto. Reka je niz od pet karata, gde otkriva prve tri karte dok su ostale dve okrenute licem ka dole. Suština igre je sklapanje što bolje ruke (po rangu iz liste) sa kartama iz reke. Nakon što se otkriju tri karte igrači se opet pitaju da li će da podižu, prate ili odustanu, kada su se svi izjasnili i nakon što su svi ispratili ili odustali, otvara se četvrta karta u reci. Proces se ponovo ponavlja, i u istom trenutku kao i za prethodno (kada svi isprate ili odustanu) se otvara i peta karta, kada se igrači ponovo, poslednji put, pitaju. 

Kod Texas Hold’em pokera mnogo je više matmatike i verovatnoće u igri nego kod prethodnog tipa pokera, shodno da na terenu postoje zajedničke karte, kao i dve u ruci (ukupno svaki igrač vidi sedam karata na kraju), gde je potrebno veću pažnju obratiti na računanje mogućnosti šta bi drugi igrači mogli imati u ruci, a u isto vreme više puta se može podići ulog, te se i na osnovu ponašanja drugih igrača može predvideti šta imaju u ruci.

Na samom kraju igre, otvaraju se karte i gleda se ko ima najjaču ruku, kada sklopi svoje dve karte u ruci sa rekom.